Расцветале Ќабуке и крушке,
развила се магла над реком.
Излазила на обалу Ка"уша,
На високу обалу, на стрмину.
Излазила, песму задевала,
о степском, си®ем орлу,
о оном, кога Ќе волела,
о оном, чиЌа писма чувала.
О, ти песмо, девоЌачка песмо,
ти лети за Ќасним сунцем,
и борцу на далекоЌ граници,
од Ка"уше пренеси поздрав.
Нек' се сети девоЌке обичне,
Нек' послуша, како она пева,
нек' зем у чува родну,
а убав "е Ка"уша сачувати.