|
|
||
"Охота". На сербском языке | ||
Oliver Jovanovi?
HAJKA
1996
HAJKA PRVA
LAVE?OM ME POZIVA
U ŠETNJU
TESNO MU JE U
MOJOJ KO?I
KROZ NJEGOVE O?I
VIDIM ZVEZDE
/OSE?AM NEMIR LOVCA
KOJI DUGO NIJE TR?AO ZA SENKOM/
BESPOSLENI O?NJACI
MESEC UJEDAJU
KIDAJU
PO HILJADITI PUT
?DERU?I MESO
SVETLOSTI I TAME
ON ODGRIZA SOPSTVENE ŠAPE
I JEDE SEBE
NEZASITO
HALAPLJIVO
GLAD
U DUŠI
U KRVI
MIŠI?IMA
GLAD
KOJA TE GONI
PREKO PUSTINJA
TUNDRI
LEDENIH PLANINA
DO NEBA
I DALJE
I DALJE
DA SE IZGUBIŠ
POSTAJU?I I SAM
NEIZRECIVO
NENASLU?ENO
I NEVI?ENO
TR?IŠ
I PROSTOR
SE GOMILA
IZA NOGU
I VREME
JE UBRZANO
I MISLI
PROSECAJU
PUT
U TKIVU
VASELJENE
I STRUJE
JEZICI
GRADOVI
LJUDSKI POGLEDI
A TVOJA BRZINA
JE PREŠLA PRAG
MERLJIVOSTI
I TI SI SADA
I SVUDA
NE MI?U?I
UBRZANJE
LOMI KOSTI
MISLI SPR?ENE
OTPADAJU
SAGOREVA
SVE
NA PUTU
SABIJENOM
U TA?KU
SAMO PLAMENI TRAG
?UVA OBRISE
U KRVI
DIVLJE KOMEŠANJE
HLADAN VAZDUH
IZME?U O?NJAKA
KLIZI
BESAN
KIDIŠEM NA SENKU
SE?ANJA GRIZEM
KAO STARU KO?U
IZME?U STENJA
RAZMRVLJENOG
KROZ PARU
KOVITLAC
PLAMENIH RUKU
PREKO ?ELEZA
ISPUCALOG
ZVEKETAVOG
U SKOKOVIMA
DOLAZI
ZGURENO
ISKE?ENO
NEŠTO
ZVI?DE?I
TELA
PROMI?U TAMOM
TRENJE UBIJA
CEPA MESO
I ?ELEZO
DALEKO
TR?IMO
JA I MOJE TELO
PROSTOR PARAJU?I
KAO SE?IVOM
HAJKA DRUGA
U RATU MISLI
PO?ARA KOJI MAMI
NOVE PO?ARE
BODRI ME
SILA UTKANA
U KI?MU
DUHA
ONA KOJA SE NE PARA
NE LOMI
?VORIŠTE I SR?
BI?A
ISPOD JEKE
LAVE?A
ODMETNUTIH JEZIKA
JEDNA VOLJA
POSTOJANO PRAG BRANI
TAKO TEŠKE RE?I
PADAJU
DA CVILI KAMEN
LUDUJU VUKOVI
KROZ PUKOTINE DUŠE
VIDIM
ZMIJSKE VRATOVE
METALNI ODSJAJ
U POMR?INI
?OVEK DA IZNESE SEBE
IZ MRAKA
TREBA SNAGE
VE?E NO ONE
U MIŠICAMA
A GDE PO?I?
GORIM
?VORIŠTE VATRE
IZMEDJU DVA OKA
PRAŠTI
PSUJE
RE?I RIMUJE
VAGA TE?INE
SVAKOJ ISKRI
SJAJ DOTERUJE
KAKO SU BLISKI
OGANJ I KRV
KAKO NERAZDVOJNI
RE?
BOLJE UBIJA OD NO?A
UM RASPORI
KAO RIBLJI STOMAK
UTROBU SVIJE
OKO U?ARENOG KLINA
RE? USIJANA
TONE VENAMA
KAO ?IVA
U KOŠTANOJ SR?I
KOPA PE?INU
DANIMA I GODINAMA
U { mu
HHHH
HHH je u
HAJKA TRE?A
ZVER JE PLEN
ZVERI NAD ZVERIMA
KOPAJ JAZBINU
ZVERI
HAJKA DAH?E TRAGOM
KOPAJ
U JEZGRO ZEMLJE
DA POBEGNEŠ
KOSTI ISKOPA?E
NE DIRAJ
KRV
NE TALASAJ
NEGDE U MESU
NEMIR POIGRAVA
PLAMENU SLI?AN
PRESKA?E
IZ
KLJU?ALOG MORA
U OGNJENA POLJA
NOSI VRELINU
NEMIR JE GAD
SKOT
GREBE POD JEZIKOM
RE?I RE?I
BESNI OKOTE
NA MRAK
NA DAN
NA ZUBE
LAJAVIH PASA
U ZVEZDANOM OBLAKU
KROZ BETON
I ?ELIK
PUTUJU VUKOVI
OTROVANI
PREGA?ENI
MASAKRIRANI
TR?E
KAO PLAMEN
ZENICAMA
UDVOJENE SENKE
NA RASKRŠ?IMA
MISLI
BR?E OD OBRU?A
I DVERI
PONO?
RADIO PUCKETA
I MIRIŠE BOJA
ZVUK JE LJUSKA
ZATVARA TIŠINU
KADA ODEŠ
VAZDUH ISPUNI
ŠUPLJINU ODELA
NEBO ISPUNI
BUNAR ?ELJA
SVE?OM VODOM
BIO SI
I NISI
NA PRAGU
UVEK ZASTAJEŠ
KAO DA TE VRE?A
NEŠTO
I BOLJI LETA?I
PALI SU
SVOD JE VISOKO
A ZEMLJA VU?E
IZMIGOLJITI SE
U ŠUMI KORENJA
STENOM I VODOM
BRODITI
PAMTITI
U TELU PTICE ?OVEK
U TELU ?OVEKA VATRA
NE GUBI
PTICU NI VATRU
SAGORI
U SLATKU PATNJU
LICE URONI
GDE ODOŠE SMEŠNE RE?I
ŠTA LE?I U OVOM GROBU
POLA?EMO SE?ANJE
U ZEMLJU
DAJEMO MALO SVOJE VODE
?EDNOM BOGU
SAMO TI CVILI
NAHRANI?U TE
STRAHOM SOPSTVENIM
TAKO SI MIRAN SADA
PUŠTAŠ ME NA MIRU
PSINO
DOLUTALA IZ MRAKA
IZA SKLOPLJENIH O?IJU
VRŠLJAŠ RE?IŠ
ZAVIJAŠ
KOLJEŠ DEO PO DEO
MENE SAMOG
LOV DO SMRTI
KROZ MOJE VENE
LAVE? ODJEKUJE
TAPŠEM TOG PSA
PO GLAVI
OKO VRATA
STAVI?U TI
LANAC
NEMIRNA ZVERKO
KRST UREZUJEM
NA DLAKAVOM ?ELU
BEZBOLNO
OVO JE OGRADA
I ZAKON
TVOG GOSPODARA
NE GAZI PO LJUDSKOJ KRVI
NE RE?I NA RUKU
SLUŠAJ MOJ GLAS
KOJI ZAPOVEDA
LEZI DO MOJIH NOGU
U STENI EHO
U STENI
EHO
KOSMI?KOG
VATROMETA
CRNI PROSTOR
SE ODMOTAVA
KRLJUŠTIMA
SVETOVA
BLISTA
POSTOJI VELIKA NO?
KROZ KOJU
ZEMLJA PADA
SA GRADOVIMA
LJUDIMA
OBLACIMA
/PIŠEM OGRNUT
ZEMALJSKIM MRAKOM
KOJI JE TEK KAPLJA/
NEIZBE?NO
I NERAZUMLJIVO
NIŠTA
PROTE?E SE
PLO?OM STOLA
U PORAMA I DLA?ICAMA
OPRU?ENE ŠAKE
VIBRIRA U STAKLU
I SVAKOM ZAKIVKU
RAMA
?EMU RADOZNALOST
PITAM SE
A SVEST MI JE TROMA
I VE? SE SKLANJAM
IZA SNA
VATRA SKA?E IZ O?IJU
SA LJUDSKIH PRSTIJU
NA ZEMLJU
DOLAZI
TALAS VRELINE
MUNJA VARNI?I U MOZGU
ZVUK NE KORA?A
PEPELJASTIM BRDIMA
?OVEK KRU?I
CRNIM NEBOM
SLE?E
IZ VATRE
DOLAZI NEOPE?EN
NJEGOVA ZASTAVA
NE VIJORI
ON NOSI RE?I
KOJE MU OKO LICA
OBLE?U
I NEMA KOME
DA IH PREDA
PENJEM SE NA
KROV SVETA
PADAM U NEBESKO OKO
KAO ZRAK SVETLA
UREZUJEM SEBE
U SE?ANJE BOGA
ISKRA
TI SI HLEB DUŠE
MOJA KOLIKO I KRV
DISANJE
PE?AT POGLEDA
KIDAM SEBE ZUBIMA
KADA DODIR
PRSTIJU I RE?I
TVOJIH U MENI
NE ZVONI
KADA SAM LEDEN
I NEM
I PROPAŠ?U SEBE
ŠIBAM
AKO ODEŠ
KO ?E PODNETI
MOJU TE?INU
JER TE?AK SAM
NEBU I ZEMLJI
BOGU I LJUDIMA
A SAMO TVOJE O?I
ME NOSE
TAKO MIRNO
KRVI KOŠTA
I DA BUDEŠ SVOJ
I DA NE?IJI BUDEŠ
I ZATO ?ESTO
?ELIŠ DA SI?EŠ
U KAMENJAR
POKRIJEŠ SE PREKO GLAVE
I OKAMENIŠ
TEŠKO JE
BO?E
TAKO MI JE TEŠKO
A BEZ PATNJE
SAM NIŠTA
BEZ PATNJE
JE MOJA DUŠA
PRAZNINA
A JA
O?IJU OTVORENIH
STOJIM
DOK SVET PROLAZI
KROZ MENE
NE OSTAVLJAJU?I TRAGA
NA OVAJ DAN
OBOJE MRTVI
GLEDAMO
BEZ ?U?ENJA
VELIKI BELI EKRAN
SVE JE SAGORELO
I PEPEO SE OHLADIO
HODAMO SNE?NIM POLJEM
A NIŠTA NAS NE DOTI?E
NE SPAJA
OSIM
TIŠINE
UTO?IŠTE
GRADIM
OD ŠUMA
SVETLOSTI
I PLASTOVA SENA
OKAMENJENOG PIRITA
MODRIH ZVEZDA
TRAGOVA
U PESKU
LAVE?A
PO?UTELIH PAPIRA
NA TAVANU
OD KALDRMA
TRAVE
PEND?ERA
I NO?NE TIŠINE
VREMENA
KOJE JE PROŠLO
IZUMRLO KAO PRASTARA STABLA
OD TOPLE PRŠINE
I KIŠE
OD SVEGA IZGUBLJENOG
UTO?IŠTE
OPKOLJEN SAM
LIŠ?EM
OPKOLJEN TRAVOM
ZEMLJOM
VAZDUH JE ?IV
U SUVIM STABLJIKAMA
TIŠINOM
PUNI SE
KAMEN
DVNO SI
MOJA KOPRIVO
?ILE OVILA
OKO MOG SRCA
DA SE NE RASTURI
KAO ZEMLJA
PUSTINJOM NE POSTANE
MRAVI ZGRUDVANI
POPUT PEPELA
PUNE PUKOTINE
DOLAZI NEPOGODA
ONI SU
NAMAGNETISANA PILJEVINA
CRNI POTOK
KOJI PRESUŠUJE
U ZIDOVIMA
KRE? I PEŠ?ANA ZRNCA
PREMEŠTAJU
ŠIRE?I GRANICE
SVOJE VASELJENE
OVO JE KU?A
NAPRSLA OD GROMA
STANJENA VETROM
MRVLJENA OGNJEM I MRAZOM
DO KAMENIH KOSTIJU
OVO JE DOM
SAZDAN OD TVRDE RE?I
KREMENA
I MEKOG VOSKA P?ELINJEG
/MLEKA
PEPELA
MIRISA NAFTALINA
I LIMUNOVIH KORA/
OVO JE TVR?AVA
I POSLEDNJE PRIBE?IŠTE
STALNOST
NEOBORIVA
I BEZVREMENA
|